Naša komšinica Mica je veoma vredna i lepuškasta devojka. Ona stalno nešto pere i kači po terasi, pegla muške košulje (ima 2 brata i oca), kuva ručak i mesi kolače – jednom rečju super žena. Preko puta naše zgrade zida se nova, kao Skadar na Bojani već 7 godina, ali tu dolaze povremeno majstori koji joj redovno zvižde, pa onda zainteresobvani kupci tj. lovatori koji je kradom glede, pa oni što kradu materijal jer uglavnom nema čuvara itd. Hoću da kažem samo muškarci. Zgrade su dosta blizu pa se lepo vidi šta se radi u kući. Zato smo svi nabavili neprozirne zavese i šalone. Ali ne i Mica. Elem, da skratim priču, neki lovator je gledajući hipotetički stan (zgrada ima samo zidove, gruba ruka) ugledao Micu. Dolazio više puta, ali je pao na peglane muške košulje. Pozvonio kod čika Rođe i zatražio ruku njegove mezimice. Svi u čudu, ali Mica pristade. Sada živi na Senjaku u viletini, ne radi ništa osim što 2 puta mesečno spremi večeru za njih dvoje.
Poslugu je uriktala, a i ona ponekad ispegla mužu košulju, jer on kaže da mu to donosi sreću. 
![clip_image001[4]](http://svestomenervira.msrdjan.rs/image.axd?picture=clip_image001%5B4%5D_thumb.jpg "clip_image001[4]")
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Drage moje neudate devojke, sve što radite radite bez zavesa. "Veliki brat", ali i obični smrtnici vas gledaju, pa možda nekom baš treba ta vaša nežna, vešta ručica da ponešto ispegla, skuva, umesi… Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: