Doživela sam posle 30tak godina staža da ne mogu da odem u dom zdravlja kada mi treba, kod bilo kog lekara, nego moram da se opredelim za svog!!?? Zašto? Ja sam relativno zdrava, idem kod lekara uglavnom kada se povredim (noga, ruka…), čak ni za grip ne idem. Nemam svog lekara, jer lekari vole stalne pacijente, koji često dolaze, svi sve o svakome znaju, i verovatno im oni i prave kvotu za platu. Ja odem svakih 5 godina po jedan put.
Elem, odem danas da se prijavim, naravno kod lekara sa najmanje pacijenata. Ali, ne lezi vraže!? Prvo sam se načekala na prvom šalteru, da se objasnim da želim da se opredelim za novog lekara, jer je moj prethodni otišao još pre dve godine, a ja od tada nisam išla na bolovanje. Onda su me uputili na sledeći šalter, iza ćoška. Mora prvo da se zakaže kod doktora, to znači za 13 dana. Ja kažem to je posao od 5 minuta, ne želim da trošim ni svoje vreme, ni lekarevo, niti pacijentima da oduzimam doktora. Tako mora. Eto, sada čekam da prođe vreme i nadam se da je ministar dobro razmislio kada je propisao da moramo da se prijavimo kod određenog lekara.
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Država se stalno brine da vas nečim okupira, da vas sumorna stvarnost ne muči. Prvo sam čekala za busplus, pa sada da se prijavim kod lekara, jer iako sam uplaćivala toliko godina, a nisam trošila (drugi su se verovatno lečili mojim parama) mogu ostati bez zdravstvene zaštite. A inače, ko u današnje vreme misli da je zdrav, izgleda da misli pogrešno, pa mu je lekar stvarno i potreban. Ne ljutim se, samo mi je muka od donošenja odluka bez debele analize kako to u praksi izgleda i kako svi maltretiraju malog čoveka. U to zdravlje, na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: