Elem, opet sam bila na seminaru. Ovaj put ne bih o vremenu (pogledaj Survivor) nego o organizaciji.
Ne znam koliko često idete na stručna usavršavanja, ali meni je zapalo skoro dva puta mesečno, naravno vikendom. Tako da one priče da samo odmorni i relaksirani radnici mogu da povećaju produktivnost, u našoj zemlji ne važe. Da citiram "U svetu kapitalizma i dugačkog radnog dana, gde su pauza za ručak i neradni vikend postali "svetinja"…
Prvo su nam usmeno saopštili datum seminara!!?? Pitanje:"Da li je i direktor dobio zvaničan poziv?", ostalo je bez odgovora. Elem, dan pre seminara kao organizatori tvrde da su poslali, direktor tvrdi da nije dobio. Zato sam ja odradila ta dva dana, a onda naravno i logično, za vikend nastavila usavršavanje.
Drugo, poslali mi poziv, doduše veče pred početak seminara, bez satnice. Možda bi čovek mogao nekako da skokne posle posla, ili da ode na večernje druženje, ali ne zna kada!?
Treće, sobe su nam razdelili ko zna kako. Ja sam već treći put sa pušačicom u sobi!? Znamo ko puši a ko ne, pa zar je bilo teško upariti iste. Ovako, cele noći nisam trenula, od kašljanja i uzdisanja koleginice, a vazduh u sobi ko u pušačkom ćošetu.
Četvrto, podelili nam neke radionice, dali materijal a o organizaciji ništa. Stigle kolege i ja u hotel , ne znamo koja je sala, a u sali ne znamo koji ćošak je naš. Dok smo se organizovali, prošlo je pola sata. Zar je bilo teško napisati:"Molimo vas dođite u 9:30 u salu XX, da se pripremite i dogovorimo za tehniku. " Da vas neko sačeka, pokaže, pomogne.
Peto, kao dođete, materijal za rad vam je obezbeđen. Je s vala? 20tak papira i 10tak flomastera. Je l to neko mislio da će biti mentalni rad, samo umni i usmeni!!?? Sva sreća, ja sam iskusan seminarac, pa sam ponela svoj materijal, da se ne brukam, a i kolega do mene, pa smo se dopunili. Inače, mogli smo samo da gledamo u plafon. Ostali su trčali od grupe do grupe i zajmili flomastere, papire i još po nešto. Naravno, posle sami sve to treba da pronađete i sakupite. Niko ništa ne vraća, a često i zadrže za sebe.
Šesto, naš narod ide na seminare ne nešto da nauči već da se napriča i ispriča, da se napije kafica i da se najede. Prezentacije su slabo slušali, a posebno neki čikica koji je stalno dovikivao "isteklo vam vreme?". Ko je njega vaspitavao i poslao na seminar ne znam, ali sa takvim ljudima ići će teško. Inače, to je jedan od budućih trenera nekih veština, pa vam je sve jasno.
Sedmo, svi iz organizacionog odbora su se samo šetkali, kao polako nigde se ne žuri. Neki devojčurci, utegnuti i bez šminke!? su špartali, tako da smo svi stekli utisak da je organizacija haotična iliti fluidna. Možda se deca uče na nama, ili jednostavno nisu imali sa kim da se konsultuju? Dali su nam kao i neki upitnik sa 30 pitanja o kvalitetu seminara, što većina nije ni popunila. Broj pitanja bi trebalo da bude 5-6!? Neki su žurili na autobus, neki kući. Ipak, nedelja je.
Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Pa šta što je sve dezorganizovano, sve stvari se kako tako završe. Posle objavite na sajtu da je bilo uspešno i to vam je glavna referenca. I šta ako seminarci nisu zadovoljni, važno je da je organizator zadovoljan i da je sve plaćeno. Je l tako!? Na zdravlje.
Podeli članak sa drugima: