Priča 1: Komšinica Cana je porodični, vojni penzioner. Njen muž je radio u vojsci, rano je penzionisan i tako poživeo još 30tak godina. Ona, mnogo mlađa, 17 godina, koristi penziju već 20tak godina. Neka je oko 37000 dinara, što je za današnje uslove i nimalo radnog staža, ipak lepa para.

Priča 2: Pričaju dve nastavnice u busu, kako ona starija ide u penziju. Kaže:"Ceo život sam posvetila tuđoj deci, svoju sam pomalo i zanemarila i danas mi je stavrno žao. Za dva meseca idem u penziju, 35 godina staža, bez ijednog dana bolovanja, osim porodiljskog. Ne znam da li da se radujem ili spremam za najbliži kontejner , mada se i tu konkurencija veoma oštra. Imaću oko 30.000 dinara, ako su tačno izračunali, a otpremninu ne znam ni kada ću i da l ću da dobijem."

Sada se ja pitam čemu predan i pošten rad. Imate li vi neki pametan odgovor?

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Ona je ceo život radila, ima iza sebe 35 generacija divne dece, koja će je grliti po ulici, upućivati lepe reči, slati čestitke za rođendan i 8. mart. Na Sv Savu može da ode u školu na proslavu, za Dan škole da vidi ostale penzionere. Ona prva, živi već 85 godine, viđa komšije i po nekog od rodbine. Da li je sve to pravedno ili ne!!?? Na zdravlje.

Elem, krenem mužu da kupim košulju. On je klasičan tip, ne mnogo izbirljiv, ali voli ponekad i da se lepo ponese. Ulazim u radnje, izaberem košulju, ali nema džepa. Prodavci me ubeđuju da je to moderno i sve tako. Onda ja pitam gde savremeni zaposleni muškarac da drži silne ID kartice, vizitkarte, olovku, solarni digitron itd. Da li sa sobom, na ramenu da prti torbetinu ili ukoso preko tela nabaci neku torbicu ili na kukove da pokači male kožne torbičice ili da proširi džepove na pantalonama do ispod kolena!!?? Iako punački, zašli u godine, iskusni muškarci vole da prate modu.

  Sve one duple i trostruke kragne u bojama, pa po 3 dumeta pri vrhu, pa manžetne koje mogu i da se obrnu, pa dupli nabori na leđima… Zašto nigde nema džepa??? Onda se setim priče nekog iskusnog menadžera, da je jedna poznata aviokompanija izbacila samo po 1 maslinku iz svakog obroka i zaradila milione. Da li je to i ovde slučaj? Ipak, naplatite taj džep, ali ga našijte.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Svi vas teraju da budete vitki i u formi (mislim na farmaceute koji vam nude raznorazne preparate, pa teretane, pa saveti "iskusnih" doktora, pa naučna istraživanja da samo vitki preživljavaju!!?? itd). Takvi i mogu da nose lepo ukrojene i maštovite košulje. A debeljuce i stariji šta ima da se kinđure. Dobre su im klasične košulje, naravno po istoj ceni. Na zdravlje.

Naša komšinica Mica je veoma vredna i lepuškasta devojka. Ona stalno nešto pere i kači po terasi, pegla muške košulje (ima 2 brata i oca), kuva ručak i mesi kolače – jednom rečju super žena. Preko puta naše zgrade zida se nova, kao Skadar na Bojani već 7 godina, ali tu dolaze povremeno majstori koji joj redovno zvižde, pa onda zainteresobvani kupci tj. lovatori koji je kradom glede, pa oni što kradu materijal jer uglavnom nema čuvara itd. Hoću da kažem samo muškarci. Zgrade su dosta blizu pa se lepo vidi šta se radi u kući. Zato smo svi nabavili neprozirne zavese i šalone. Ali ne i Mica. Elem, da skratim priču, neki lovator je gledajući hipotetički stan (zgrada ima samo zidove, gruba ruka) ugledao Micu. Dolazio više puta, ali je pao na peglane muške košulje. Pozvonio kod čika Rođe i zatražio ruku njegove mezimice. Svi u čudu, ali Mica pristade. Sada živi na Senjaku u viletini, ne radi ništa osim što 2 puta mesečno spremi večeru za njih dvoje.

Poslugu je uriktala, a i ona ponekad ispegla mužu košulju, jer on kaže da mu to donosi sreću.            

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Drage moje neudate devojke, sve što radite radite bez zavesa. "Veliki brat", ali i obični smrtnici vas gledaju, pa možda nekom baš treba ta vaša nežna, vešta ručica da ponešto ispegla, skuva, umesi… Na zdravlje.

Svake subote moj muž, osim dnevnih novina, kupi mi neki jeftin ženski časopis. Volim da gledam predloge za oblačenje i razna jela, ali volim i da rešavam ukrštene reči. Već neko vreme primećujem da ih teško rešavam i pitam se šta se dešava sa sastavljačima: imaju hiperprodukciju pa pišu svašta, koriste se neki programi na računaru !?, pušta se sve i svašta u smislu većina ih neće ni rešavati itd.

Elem, da se ne bavimo svim onim onim varošicama, selima i zaseocima u Srbiji, koja verovatno ni najbolji geografi ne znaju napamet. Ali danas je bio vrhunac: od 60tak pojmova u ukrštenici, 30 je Španskih!!??: mač na španskom, reka na španskom, čuveni golman Španski itd, o turcizmima ne vredi ni trošiti reči, kao da mi samo njihov jezik koristimo, onda neki nebulozni pojmovi kao žitelj Italije je talijan, fabrika piva je pivovara itd. Pretpostavljam da nije lako sastaviti ukrštenicu, ali neke reči ni ja matora nikad nisam čula ni pročitala. Zato bih zamolila izdavača, da ih sami reše pre objavljivanja, pa će im sve biti jasno. Ovako od prijatnog zadovoljstva, koje očekujem, nastaje konstantna frustriranost.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Globalizacija nije samo povezivanje među narodima, putovanja već i ukrštenica na 5 jezika. Samo nismo svi multilingvisti da ih znamo, ili možda ne znamo traženu kombinaciju stranih jezika. Nema veze, zato vežbamo svaki dan. Ima i besplatnih dnevnih novina sa čudnim ukrštenicama. Valjda ćemo i ovo preživeti, u zdravlje.

Juče sam bila u nabavci u maksiju. Elem, redine ogromne, parking smo jedva našli, a mislili smo da posle 20h neće biti gužve. Naravno, objekat potuno ne prilagođen tolikom broju ljudi, redovi se otegli do pred kraj prvih gondola, tako da odatle ne možete nište da kupite. Osoblje se šeta, ništa ne zna, a oko povrća majstori!!?? Elem, želim neku votku sa šumskim voćem odavno, a sve nemam para. Rešim da se počastim sada za praznike.  Ali, ne lezi vraže, posle 22h oduzima se sav alkohol na kasi (ja sam stigla na red u 22.03h iako sam stala u red pre 21h) i protesti svih u redu da smo punoletni i da su u pitanju par piva i jedna flaša žestokog, nisu urodili plodom. Doduše, kao u velikom bratu, čuje se poruka sa razglasa da se posle 22h ne prodaje alkohol prema odluci Grada Beograda (ali ko zna kada ćete stići na kasu!!??) Sad se ja pitam što moj komšija Mika redovno obilazi prodavnice izjutra, oko 7h i donosi gajbe piva, vina, a bogami i žestine. A mi, koji retko pijemo, valjda nismo obavešteni o toj besmislenoj odluci, jer ko će da pije taj će naći način da to i ostvari. Bogami sve češće, imam utisak da zakonodavac i ne zna šta je doneo, niti da iko razuman te odluke sagleda sa više strana.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Državu i ne zanimaju alkoholičari, već mi koji pijuckamo, pa pronalazi način da nas odvrati. Doduše, možda nam čuva zdravlje (alkohol posle 40.te godine ima kardioprotektivni efekat), ali ne i živce. Ali, šta nas sve nervira, ovo je samo kap u moru. U to ime, živeli !

Živimo u doba surovog, eksploatoatorskog kapitalizma. Poslodavci vas "ucenjuju" na različite načine: ako ste nazadovoljni platom – kriza je, ako se žalite na neka prava – još 10 čeka na tvoj posao, ako tražite godišnji odmor – bolje je da se ne koristi ceo jer firma ne može bez vas , a naročito vole da vas zovu i traže izveštaje dok se "odmarate". Ako ste bedno plaćeni – kao imate "siguran" posao, ako ste dobro plaćeni – uvode probne rokove od 3-5 meseci dok im ne završite posao pa vas otkače, ili vas cimaju po ceo dan a naročito vikendom (treba zaraditi platu), ili vam uvaljuju tuđ posao jer je on došao vezom ili bliskim kontaktom sa nekom osobom ili…

Međutim, svaka pojava ima dve strane. Stasavaju nove generacije koje su veoma dobro prilagođene ovakvom modelu kapitalizma. Konkurišu na sva moguća mesta, povezali se preko društvenih mreža, traže posao koji žele. Vi ih primite, uložite pare za dodatnu obuku, uvodite ih u posao, angažujete ljude da ih nauče, taman pročitaju procedure i pravilnike, a oni vam posle mesec dana otkažu, jer su dobili "posao iz snova". Vi pričate o lojalnosti firmi (stariji radnici su još uvek lojalni, pa ih poslodavci besomučno otpuštaju, smanjuju prinadležnosti, ponižavaju na razne načine itd.), a oni su lojalni samo sebi. Ako tu nema mog interesa, nemamo o čemu da pričamo. Kad ih zovete vikendom ili se ne jave, ili traže da se plati prekovremeni rad, a ako ne platite nikad se više neće javiti. Kad ih grdite imaju 1001 razlog za to, veoma su maštoviti i inteligentni. Ako kasne na posao, ne dozvoljavaju kritiku, jer ako im date službena kola (sa ili bez vozača) možete to da pitate. Ako idu na službeni put, traže taksi do i od aerodroma, avionske karte, dobar hotel, dobre dnevnice i slobodno vreme da razgledaju druge zemlje (oni to zovu upoznavanje sa drugim kulturama). U projektima odlično rade ako su novčano motivisani, a ako ne stalno će kuckati ili prstima prelaziti preko svog mobilnog, razgledaće sve moguće i nemoguće sajtove na laptopu, jer su oni odlično informatički potkovani, glumiće da se slažu, a ustvari baš ih briga. Drago mi je zbog svih nas starijih, koji smo godine protraćili u navodno dobro stojećim firmama, po školama, bolnicama, i drugim perspektivnim preduzećima, a sada jedva čekamo da odemo u penziju i da je dočekamo i doživimo. Radni vek nam se produžava (mi živimo skoro najkraće u Evropi, ako naši muškarci odu sa 70 godina u penziju u proseku je koriste još 5 godina!?, a žene oko 10 godina, taman da podignu unučiće i da se rasterete obdaništa - tj. država uštedi pare), zdravlje popušta a na bolovanje ne smete i zbog poslodavca i zbog lekara koji ga sve ređe odobravaju, nemate para za zdravu hranu (osim ako niste sa sela) i vežbanje (zato vam podižu sprave po parkovima ali od zaludne omladine ne možete da stignete ni da ih probate), a sigurno ste preopterećeni i iscrpljeni.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Dobro je ako imate decu i vidite da su njihovi rezoni potpuno ispravni u ovom vremenu. Shvatite da su vas pogrešno vaspitali (vredno i marljivo radi, učiti i samo učiti, lojalnost se uvek isplati, gledaj na firmu kao na porodicu i sl.), ali da su nove generacije prevazišle "zle i pokvarene" poslodavce i da sjajno plivaju u vodama sopstvenog interesa. I što je najlepše, to je globalni proces. U zdravlje.

Doživela sam posle 30tak godina staža da ne mogu da odem u dom zdravlja kada mi treba, kod bilo kog lekara, nego moram da se opredelim za svog!!?? Zašto? Ja sam relativno zdrava, idem kod lekara uglavnom kada se povredim (noga, ruka…), čak ni za grip ne idem. Nemam svog lekara, jer lekari vole stalne pacijente, koji često dolaze, svi sve o svakome znaju, i verovatno im oni i prave kvotu za platu. Ja odem svakih 5 godina po jedan put. Elem, odem danas da se prijavim, naravno kod lekara sa najmanje pacijenata. Ali, ne lezi vraže!? Prvo sam se načekala na prvom šalteru, da se objasnim da želim da se opredelim za novog lekara, jer je moj prethodni otišao još pre dve godine, a ja od tada nisam išla na bolovanje. Onda su me uputili na sledeći šalter, iza ćoška. Mora prvo da se zakaže kod doktora, to znači za 13 dana. Ja kažem to je posao od 5 minuta, ne želim da trošim ni svoje vreme, ni lekarevo, niti pacijentima da oduzimam doktora. Tako mora. Eto, sada čekam da prođe vreme i nadam se da je ministar dobro razmislio kada je propisao da moramo da se prijavimo kod određenog lekara.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Država se stalno brine da vas nečim okupira, da vas sumorna stvarnost ne muči. Prvo sam čekala za busplus, pa sada da se prijavim kod lekara, jer iako sam uplaćivala toliko godina, a nisam trošila (drugi su se verovatno lečili mojim parama) mogu ostati bez zdravstvene zaštite. A inače, ko u današnje vreme misli da je zdrav, izgleda da misli pogrešno, pa mu je lekar stvarno i potreban. Ne ljutim se, samo mi je muka od donošenja odluka bez debele analize kako to u praksi izgleda i kako svi maltretiraju malog čoveka. U to zdravlje, na zdravlje.

Čitam poslednja dva dana novine i ne verujem svojim očima:

"Smrskana glava petomesečnoj bebi u hitnoj pomoći" (medicinska sestra koja ju je držala pala sa stolice kada je nesavesni vozač izleteo ispred kola hitne pomoći!? Hoće li taj vozač biti kažnjen ili je kriva sestra?)

"Mađarski kamion pokosio dvojicu kamarmana na ulici"

"Autobus uleteo u park i usmrtio dvoje studenata koji su sedeli na klupi"

Izgleda da je danas veoma teško ili skoro nemoguće preći bezbedno ulicu. Mislim da je skoro bio neki projekat obučavanja dece kako da prelaze ulicu, ali su ovakve situacije nepredvidive. Ispred moje zgrade je sporedna ulica, x-tog reda, ali je to prećčica da se ne čeka semafor (koji su postavili posle niza lakšig i težih nsaobraćajnih udesa prošle godine). Elem, sva besna kola sa još bešnjim vozačima tutnje kroz našu ulicu. Koliko sam puta bila u prilici da odskočim ili trčim !!?? preko ulice da me "ne stignu" takvi. Oko kontejnera, koji su smešteni u slepičku na lakat krivini, stoje razni zgaženi kučići, kese od đubreta, ulubljeni kontejneri…

Ako mislite da je tako samo kod nas, varate se. U Grčkoj, ako ste skoro bili, već decenijama vozači brzo voze i ne staju ni na zeleno svetlo. Pretrčava se ulica kada se upali zeleno, a ako ste sa detetom onda ono ide iza vas, da ga zaštitite. U Rusiji, vidim na netu, isti problemi, s tim što su njihovi "prospekti" jako široki pa se prelazi ulica  po 5-10 minuta. Pa vi vidite.

Gradske vlasti bi morale rigorozno, da ne kažem neku težu reč, da kažnjavaju prolazak na crveno i ne propuštanje pešaka - Ali, kao i uvek "use i u svoje kljuse" ili "ko se čuva i Bog ga čuva".

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Ima puno ljudi koji vole ekstremne sportove  da sebidižu adrenalin. Počnite i vi da vežbate na pešačkim prelazima a kasnije … ko zna. Ako niste iz te priče vežbajte svakako trčanje i pretrčavanje, a svaka rekreacija je korisna, zar ne. Na zdravlje.

Mnogi se sećaju devedesetih sa ne baš lepim uspomenama. Dugački redovi za deterdžent, ulje, mleko … Pa hipeinflacija i redovi u bankama, da ne pričam o redovima za Dafinu i Jezdu. Mislila sam da su kod nas redovi iskorenjeni. Ali… Pre svega redovi kola na "gazeli". Ajde da se strpimo, biće kasnije bolje. Onda u megamarketima. Ima kasa puno ali nikad ne rade sve, a ponekad ni petina. Kazaće neko, zato su cene niže a i treba manje radne snage. Jeste, ali ja tu ostavim 2 sata svog života, koje sam mogla da provedem sa svojim detetom, sa parnerom u šetnji, sama na rekreaciji itd. Sećate se redova za lične karte i pasoše. Ima tu mesta i za Ginisa. Elem, sada su aktuelni redovi ispred banaka za vađenje novih povlastica. Nešto razmišljam – kada će da je izvade zaposleni koji rade kod privatnika? Da li je moglo da se organizuje vađenje i u školama (1200 đaka+140 osoblja istog dana za 8h), u bolnicama, u velikim firmama (2000 zaposlenih isti dan, po grupama i sektorima) itd. Mislim da je nešto i do organizacije, a da je ona uvek skrajnuta.

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Komšinica Mica je u redu za markice, prošle godine srela ljubav svog života. Poznanica Mica je tu upoznala najbolju prijateljicu, a kolega Bane u redu za povlastice (koju je vadio nedavno u radno vreme) partnera za tenis. Šta reći osim da kreativno i lepo ispunite vreme u redovima, a možda ponešto i zaradite. Ima tu mesta i za samorazvoj, vežbajte strpljenje. Na zdravlje.

Ovih zadnjih par meseci radimo po 10tak sati dnevno. Ni u kupovinu čovek ne može da ode, jedino Tempo, Metro i ostale radnje koji rade 24 sata.

Elem uželim se dobre knjige, a ide i sajam. Vidim ne mogu da stignem da kupim, ali na sajtovima grdni popusti. Poručim 3 knjige, koje odavno želim i to preko pošte. Zadužim komšinicu koja radi do 15h da ih primi, kad poštar dođe. Ali, kasnije u Pošti saznam, poštari raznose do 15h. Za koga!!?? Panzionere, studente, nazaposlene!!??

Jedva sam u subotu izašla ranije, jer naša dodeljena pošta (sistem raspoređivanja ulica i pošti je grozan, jer je meni peške bliža druga pošta?), radi radnim danom do 17h!!??. Elem, platim za 3 obične, nevelike knjige 240 din poštarinu (to je valjda usluga da se paket donese do ulaznih vrata stana!?) i još 50 din neke ležarine, jer nisam odmah podigla knjige. Vidim, pošta lepo zarađuje na svojim neuslugama. Svi znaju kako se ljudi tamo zapošljavaju. Pa ipak, valjda neko vodi računa i o korisnicima. Ili toliko prihoduju pa ih korisnici i ne zanimaju. Uostalom, sve češće, na nekim sajtovima nude postexpres ili ako je vrednost veća od 2000 dinara, besplatnu dostavu. Na žalost, na onom mom sajtu nude samo poštu (tužni smajli).   

Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Hoće neka viša sila da se potrudite oko knjiga, makar vas terala da idete u poštu po njih. A pošta, ovakva kakva je, neće još dugo. Vidim na sajtovima razne usluge donošenja, pa čak i da sam angažovala "potrčka" manje bi me koštalo. Na zdravlje.